teatar

teatar

Завршен Седми позоришни фестивал „Театар у Тврђави“ „Цео свет је позорница...“ Толико интересовање постоји за позорште у граду који нема позориште. Истини за вољу, овај град је имао позориште, а имао је у једном тренутку, тог кобног 5. јуна 1941. године и готово комплетан ансамбл драме Српског народног позоришта, управо овде у овом граду – рекао је на отварању “Театра у Тврђави” театролог Александар Милосављевић У Малом граду Смедеревске тврђаве завршен је Седми позоришни фестивал „Театар у Тврђави“. Програм који је био ревијалног карактера обухватио је шест позоришних представа, од којих је једна била представа за децу. Овогодишњи Фестивал донео је разноликост у погледу поетика и редитељских приступа. - У граду који дуго гаји љубав према позоришту, делимо са вама радост новог сусрета који доноси живи дух позоришне игре. Представе које ћемо пратити овде, међу моћним зидинама Тврђаве деспота Ђурђа, у оквиру „Театра у Тврђави“, чини публику и уметнике повезаним у непрекидном зидању тврђаве духовоног блага, стваралаштва и трајних вредности. Смедеревска тврђава управо кроз уметничка дела и културне садржаје, на одговарајући и најлепши начин подсећа на свој цивилизацијски значај, на достојанство некада престоног града, и упоришта умeности и писмености. Позориште које вековима опомиње и освешћује, од виталне је важности за културни живот Смедерева и његов идентитет – рекла је на отварању „Тетатра у Тврђави“ Марина Тирнанић, члан Градског већа за културу. ГРАД КОЈИ НЕМА ПОЗОРИШТЕ Фестивал је званично отворио Александар Милосављевић, театролог и аутор текста „Страдање глумаца СНП-а у Смедереву 1941“, - Увек се суочим са истином која ме је у први мах збунила. Толико интересовање постоји за позорште у граду који нема позориште. Истини за вољу, овај град је имао позориште, а имао је у једном тренутку, тог кобног 5. јуна 1941. године и готово комплетан ансамбл драме Српског народног позоришта. Онда се десило то што се десило, a сви чланови ансамбла, сем једног глумца, погинули су. То је траума за позориште, али та траума би, да ова држава, да овај народ има историју, има однос према историји, та погибија глумаца била би урезана као траума у зидине, улице и душе људи овог града. Овај град није знао за све димензије ове трагедије, и требало је да прође много деценија, док није спознао ту димензију – истакао је Александар Милосављевић Позоришни програм „Театра у тврђави“ почео је представом Српског народног позоришта „Смедерево 1941.“ по тексту и у режији Ане Ђорђевић. Драмски текст и представа баве се догађајем који се одиграо у Смедереву, када је унутар Тврђаве експлодирала значајна количина оружја и муниције, коју су нацисти, након кратког априлског рата, одузели од поражене Војске Краљевине Југославије и смештали ту. Узрок те несреће до данас није познат, а том приликом Смедерево је потуно разорено. Живот је изгубило хиљаде и хиљаде људи, а међу њима и 17 глумаца Српског народног позоришта, које се тада звало Народно позориште Дунавске бановине. О овом догађају мало се зна, и премало говори у јавности, што је зачуђујуће, имајући у виду величину трагедије и мистерију која обавија њене узроке. Глумци Шабачког позоришта одиграли су представу „Два витеза из Вероне“ коју је по делу Вилијама Шекспира режирала Миа Кнежевић. „Два витеза из Вероне" је једна од првих Шекспирових комедија. У њеном центру су млади људи, мучени увинерзалним питањима која себи постављају сви људи ових година, без обзрира на епоху у којој живе. Заљубљивања, путовања, пријатељство, образовање и потрага за сопственим местом у друштву које се дели на владаре, слуге и све оне између чине заплет ове комедије, али не и њену основу тему. Њена тема су два лица врлине и дилема: које је право? То је оно што Два витеза из Вероне чини толико актуелним, у свету дуплих аршина, релативизованих вредности и такозване пост-истине. ПРЕДСТАВА О МИРИ ТРАИЛОВИЋ Представа у продукцији Битеф театра, М.И.Р.А. у режији Андраша Урбана, уместо у Малом граду, због временских прилика, одиграна је у Великој дворани смедеревског Центра за културу. У глумачкој екипи ове представе публика је имала прилику да види и нашу глумицу Мирјану Карановић. Представа са речитим поднасловом „То јест зашто вам је позориште такво-тужновесела прича за широке народне масе“ посвећена је Мири Траиловић, изузетној личности позоришног, културног и друштвеног живота и оснивачу Битеф театра. Кроз представу су тематизовани прогресиван однос према театру, „стваралачки модел театра који се супротставља осредњости која нас окружује“, као и сама друштвена стварност. На репертоару „Театра у Тврђави“ била је разиграна, весела и поучна луткарска представа за децу „Три прасета“ у извођењу Крушевачког позоришта, према чувеном тексту Ханса Кристијана Андерсена, у режији Зорана Лозанчића, плодног уметника који је оставио значајан траг у стваралаштву за децу. ЈОШ ЈЕДАН КОМАД ШЕКСПИРА Истог дана одиграна је и представа „Како вам драго“ по комаду класика Вилијама Шекспира, а у режији реномираног редитеља Никите Миливојевића. Представа је рађена у копродукцији Народног позоришта Ниш, Крушевачког позоришта и Нишвил џез театарског фестивала. Романтична, пасторална Шекспирова комедија, дело које је Миливојевић адаптирао, прати судбину двоје заљубљених младих, који су протерани из својих домова. Кроз причу о сукобу завађене браће и уз присуство комичних обрта, Шекспир промовише људске вредности попут братске љубави, толеранције и заједништва, где сваки проблем бива превазиђен, а негативни ликови се преобразе у добре, највеличанственијом од свих чаролија – искреном љубављу. На дух ове представе упућују Шекспирове речи „Цео свет је позорница, где људи сви глуме; свак‘ се појави ту и оде, и одглуми у свом животу многе улоге.“ Фестивал је затворила представа Битеф театра „Лепа Брена проџект“ по тексту Олге Димитријевић, Ведране Клепице, Слободана Обрадовића, Маје Пелевић и Тање Шљивар, а према идеји и у режији Владимира Алексића и Олге Димитријевић. Ова представа кроз каријеру и фигуру Лепе Брене говори о путевима културних, економских, политичких, социјалистичких и постсоцијалистичких трансформацијама у југословенском простору, укључујући и распад земље, али и њену стидљиву реинвенцију у културном простору. Лепа Брена сагледана је као симбол шоубизниса, али и некадашње земље и везе друштвено политичког контекста са личним историјама, одрастањем, искуством. Публика је на сцени у Малом граду могла да види пет Брена- Брену Југословенку, Брену бизниса, Брену градитељства, Брену сексуалности и Брену песме. Покровитељ „Театра у Тврђави“ је Град Смедерево.