Kategorija: Društvo

upis

Техничка школа у Смедереву спремно дочекује будуће средњошколце ЗАНИМАЊА ПОТРЕБНА ПРИВРЕДИ * За већину образовних профила у Техничкој школи постоји потреба на тржишту рада * Због инфекције Ковид 19, ученици осмог разреда могли су на многе друге начине, који су примерени данашњим генерацијама младих, да се информишу о могућностима уписа у ову школу * Подељен је и пропаганди материјал, у време када су осамци долазили у основне школе да решавају тестове завршног испита Смедеревска Техничка школа, последњих година веома атрактивна, уписује по једно одељење четвртог степена образовања: техничар за рециклажу, електротехничар енергетике, електротехничар рачунара, електротехничар информационих технологија, машински техничар за компјутерско конструисање, техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машина и техничар друмског саобраћаја. На трећем степену, за које увек влада велико интересовање, уписаће се по 15 аутоелектричара и електричара, 12 бравара, као и по 30 сервисера термичких и расхладних уређаја, возача моторних возила, оператера машинске обраде, руковалаца средствима унутрашњег транспорта као и једно одељење смера бравар - заваривач по дуалном програму. - Има и нових занимања, нека са само промењеним називом, али и поједина која се први пут уписују. Први пут за наредну школски годину уписујемо трогодишњи образовни профил, електричар. То занимање је било у огледу, у одређеним школама које је пратила немачка невладина организација ГИЗ, а сада су се стекли услови и да остале школе могу да уписују то занимање потребно смедеревској привреди. Осим електричара, иновиран је наставни план и програм за образовни профил електромеханичар за термичке и расхладне уређаје, и сада се зове сервисер термичких и расхладних уређаја, који ће осим клима моћи да поправља мале кућне апарате. За то занимање биће уписано једно цело одељње. Једини профил по дуалном образовању јесте бравар-заваривач, који смо имали као модел дуланог образовања. За следећу годину планирано је у ово одељење да буде уписано 30 ђака. Очекујемо и привреду да искаже потребе за овим занимањем. Током другог и трећег разреда, ови ученици требало би да имају праксу у смедеревским предузећима. Могуће је да ће један део имати праксу у привереди, а да ће остали праксу обављати у школским радионицама – каже Симо Ђорђијевски, директор Техничке школе. Већ трећу годину влада велико интересаовање за упис у одељње техничара информационох технологија. Тај образовни профил похађају изузетно добри ученици. - Осим тога, електротехничар рачунара годинама постоји у овој школи и сада је наставни план и програм мало иновиран. И за то одељње потребан је велики број поена. Интересантно занимање, јер је све више потребно привреди - техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машинама. Техничка школа има добре услове за практичну наставу за то занимање – истиче директор. Популарно занимање јесте и техничар друмског саобраћаја, али и трогодишњи профил – возач моторних возила. - Овог кадра нема на тржишту, то је очигледно. Тражени су, такође, и руковаоци средствима унутрашњег транспорта. Успотављена је сарадња са Компанијом ХБИС која има потребе за овим образовним профилом. Наставни план и програм за њих се тренутно мења и биће побољшан, али то ће се десити, вероватно, од наредне школске године. У овој школи очекују добар одзив осамака, иако, због Ковид 19 инфекције, није било могућности за представљање образовних профила, а није могао да буде организован ни Дан отворених врата, као што је то било претходних година. - Ученици осмог разреда могли су на многе друге начине, који су примерени данашњим генерацијама младих, да се информишу о могућностима уписа у Техничку школу. Подељен је и пропаганди материјал, у време када су осамци долазили у основне школе да решавају тестове завршног испита. Знамо да има деце заинтересоване да упишу нашу школу. Очекујемо да ће упис бити на прошлогодишњем новоу, а то значи да ће сва одељења бити попуњена у првом уписном року– наглашава Симо Ђорђијевски.

• 14
• 2 months ago

skole

У смедеревским средњим школама места има за више од 1100 будући средњошколаца ИМА И НОВИХ ОБРАЗОВНИХ ПРОФИЛА Новo занимање у Текстилно-технолошкој и пољопривредној школи „Деспот Ђурађ“ јесте образовни профил прерађивач млека, које спаја традицију у производњи млека и млечиних производа и технологију У смедеревским средњим школама, за следећу школску годину, према Конкурсу Министарства просвете Србије, места има за више од 1100 будући средњошколаца, а осми разред ове године завршава 1090 ђака Ученици осмог разреда, на територији Града Смедерева, за следећу школску годину, моћи ће да се упишу у једно од 27 одељења четворогодишњег образовања или да одаберу једно од понуђених 16 занимања трогодишњег степена. Смедеревска Гимназија уписаће по 90 ђака на природно – математички и друштвено језички смер, тачније по три одељења, као и још једно одељење од 20 ученика са посебним способностима за рачунарство и информатику. У Економско трговинској места има за 270 будућих средњошколаца: по 30 ђака уписује се на четворогодишње смерове комерцијалиста, пословни администратор, финансијски администратор, кулинарски техничар, трговински техничар, туристичко – хотелијарски техничар и угоститељски техничар. Када је реч о трогодишњим смеровима, ова школа уписаће 60 ученика, од чега половина на смеру кувар, а по 15 на профилима посластичар и конобар. Средња музичка школа „Коста Манојловић“ у први разред уписаће 24 ђака, по осам на смеровима за музичке извођаче класичне или традиционалне музике, као и за теоретичара. У Текстилно – технолошкој и пољопривредној школи „Деспот Ђурађ“, за наредну школску годину доминирају одељења трећег степена. Тако ће се на смерове оператер у прехрамбеној индустрији, пекар и модни кројач уписати по 30 ђака, док ће места бити и за по 15 на смеровима месар и прерађивач млека. Такође, ова школа на четворогодишње образовање уписује још три одељења: ветеринарске техничаре, пољопривредне техничаре и техничаре за заштиту животне средине. Новина у овој школи јесте образовни профил прерађивач млека. Ово занимање спаја традицију у произвиодњи млека и млечиних производа и технологију, односно индустрију производње млека и млечних производа која је код нас веома развијена. - Прерађивач млека у току трогодишњег школовања оспособљава се за производњу пастеризованог и стерилизованог конзумног млека, јогурта, киселог млека, кајмака, павлаке, маслаца, сирева, сладоледа и сличних производа. Овај образовни профил прошао је кроз програм реформе, тачније модернизације средњег стручног образовања. То значи да је повећан број практичне наставе, али ђаци добијају довољно и теоријског знања – каже Мирјана Поповић, професорка прехрамбене технологије у ТТПШ „Деспот Ђурађ“. Када је реч о практичној настави, договор постоји са Млекаром „Златиборац“ из Михајловца, која веома успешно ради на територији Града Смедерева. - Школа већ има одличну сарадњу са овом млекаром, јер ђаци образовног профила оператер у прехрамбеној индустрији тамо обављају део практичне наставе. Захваљујући тој сарадњи, покренуто је ново заниманње, прерађивач млека, које има потенцијал. План наставе за ово занимање обухвата припрему за рад и споровођење хигијенских и еколошких мера у млекарској производњи, затим добијање и обраду млека као сировине, прераду и производњу млечних производа. Прати се читав поступак: од пријема, складиштења, контроле квалитета, преко одабира сировина и помоћних сировина, затим техннолошки процес производње и контрола до добијања готових производа. Учи се, такође, вођење производне документације и на крају паковање, складиштење и пласман млечних производа – истиче професорка прехрамбене технологије. После завршеног школовања за занимање прерађивач млека, ђаци су оспособљени за рад, могу одмах да затраже посао у индустрији млека и млечних производфа, али добијају довољно основа за проширивање теоријских знања, а то занчи да могу да наставе школовање на високим струковним студијама или могу да се преквалификују. Такође, током школовања стиче се довољно основа за предузетничке активности, тачније за покретање сопственог малог предузећа. На крају, могу да се баве израдом млечних производа у домаћој радиности. Из Текстилно-технолошке и пољопровредне школе „Деспот Ђурађ“ позивају будуће средњошколцe да одаберу ово занимање, прерађивач млека или неки други трогодишњи или четворогодишњи образовни профил у овој школи.

• 15
• 2 months ago

Лабораторија

Одељење за лабораторијску дијагностику смедеревске Опште болнице „Свети Лука“ ради 24 часа током читаве године РАД УЗ ПРИМЕНУ МЕРА ЗАШТИТЕ ОД ИНФЕКЦИЈЕ КОВИД 19 Одељење за лабораторијску дијагностику смедеревске Опште болнице „Свети Лука“ радило је стално и током ванредног стања * На сву срећу, нико од запослених није се разболео од корона вируса, и на тај начин онемогућено је ширење инфекције Током трајања ванредног стања, став Кризног штаба био је да се не сме дозволити улазак Ковид инфекције у здравствене установе. Исти став важи и даље. Ако би дошло до заражавања здравственог особља, онда не би имао ко да пружи помоћ оболелом становништву. Зато је морао да се промени режим рада у Одељењу за лабораторијску дијагностику смедеревске Опште болнице „Свети Лука“. - Током ванредног стања биохемијске анализе рађене су само за пацијенте који су се лечили на одељењима смедеревске Опште болнице „Свети Лука“ и који су примљени преко Ургентно-пријемног блока као хитни случајеви. Амбулантно смо примали труднице чије контроле нису могле да се одложе и пацијенте чија је онколошка терапија била у току. Контролни лекарски прегледи и лабораторијске анализе биле су отказане. Како је епидемијa напредовала, поједина одељења служила су за изолацију пацијената сумњивих на корона вирус, као што су Неурологија, Ортопедија, Психијатрија, ОРЛ... Ургентно-пријемни блок радио је све време ванредног стања, у њему су збрињавани сви хитни случајеви. За те пацијенте који су долазили на Ургентно-пријемни блок радили смо стално. Радили смо анализе и за хитне случајеве из смедеревског Дома здравља. Посебно за пацијенте који су долазили у Респираторну амбуланту, који су имали респираторне тегобе: повишену температуру, кашаљ... Лаборанти из Биохемијске лабораторије одлазили су у АТД и тамо су узимали крв. Ту су свим грађанима сумњивим на корона вирус, осим вађења крви, снимана плућа. Трудили смо се да анализе урадимо у најбржем року, а резултате смо прослеђивали електронском поштом. Тиме су испоштоване најстроже безбедносне мере и на тај начин спречено је ширење инфекције. Исти поступак је био и за све оне пацијенте са нешто тежом клиничком сликом који су лежали на одељењима Болнице – каже за „Наш глас“ дипломирани фармацеут Јасмина Илић, специјалиста медицинске биохемије, специјалиста уже специјализације клиничке имунохемије и начелник Одељења за лабораторијску дијагностику смедеревске Опште болнице „Свети Лука“ . Биохемијска лабораторија је специфична радна средина. Имате медицинске сестре и техничаре који по потреби раде на различитим одељењима у Болници. Ако се лаборант, или биохемичар разболи, због специфичности посла, њега нема ко да замени. Особље лабораторије се од почетка понаша према донетим мерама: носе заштитне маске и рукавице, визире,заштитне мантиле, а у респираторној амбуланти и скафандере. Трудили су се и да пацијенти који долазе за анализе дa носе маске и да поштују физичку дистанцу. - Сада смо почели да радимо анализе за око 400 до 450 пацијената дневно, а у време ванредног стања највише смо имали до 150 пацијената. Када је почела да ради Респираторна амбуланта имали смо око 250 пацијената дневно. У нормалним условима ураде се анализе за 600 до 700 пацијената, од тога је око 500 амбулантних, а остало су анализе за лежеће пацијенте. Такође, пружамо лабораторијске услуге и за Медицину рада, анализе за систематске прегледе, лекарска уверења. Радимо анализе и на лични захтев, по ценовнику који је усвојио Управни одбор Опште болнице „Свети Лука“ – истиче Јасмина Илић. Током јуна за Респираторну амбуланту урађене су анализе крвне слике са леукоцитарном формулом и ЦРП за 355 пацијената. За прва три дана јула, урађене су анализе за 103 пацијента. - Види се разлика, 103 анализе за три дана јула, а током читавог јуна 355 анализа за Респираторну амбуланту. Овај податак показује да се повећава број сумњивих на Ковид инфекцију. Примећује се, такође, да је у овом новом таласу погођена млађа популација. Рад у лабораторији је занимљив, јер ни један дан није исти. Лабораторије услуге су важне за све лекаре и за оне који раде превентиву, али и за оне који лече пацијенте. Са њима имају добру сарадњу. Од опреме, поседују два биохемијска и четири имунохемијска апарата, два хематолошка, аутоматски анализатор урина, гасни анализатор, аутоматски коагулометар од познатих произвођача Siemens i Beckman Coulter. Kрв сe узима затвореним вакуум системом, што повећава безбедност пацијената и запослених. - Да би резултати били валидни, имамо свакодневну унутрашњу контролу са комерцијалним серумима, са тачно задатим вредностима. То значи да је наш рад увек под контролом. У оквиру Европске контроле за биохемију и имунохемију - EQUAS cваког месеца добијемо серум непознате концентрације, урадимо анализе и шаљемо резултате. Једном годишње добијамо сертификат. То значи да из лабораторије практично не могу да изађу нетачни резултати анализа. Често нам долазе пацијенти са ВМА и Клиничког центра Србије да би нам показали резултате који су добили из тих здравствених установа који се у потпуности поклапају са резулатима из наше лабораторије. Резулати морају да се поклапају, јер користимо исте апарета најбољих произвођача – наглашава дипломирани фармацеут Јасмина Илић, начелник Одељења за лабораторијску дијагностику смедеревске Опште болнице „Свети Лука“ .

• 19
• 2 months ago

Дом здравља

Респираторни центар или Ковид амбуланта смедеревског Дома здравља поново ради у две смене, од 7 до 20 часова ЧУВАЈМО ЗДРАВЉЕ Апелујемо на наше суграђане да мисле о себи и свом здрављу, да не очекују да неко други решава њихове проблеме, него да се одговорно понашају према себи, а самим тим и према другима, а пре свега најближима – рекла је др Светлана Михић Јовановић, директорка смедеревског Дома здравља Очекивања да ће Ковид инфекција бити све мањег интензитета нису се остварила. За сада је у Смедереву ситација мирна, али морамо да будемо свесни да оно што се дешава у нашем окружењу, питање је тренутка када и нама може да се деси, посебно ако се будемо понашали неодговорно. - Ми смо рад Респираторног центра или Ковид амбуланте, појачали, и сада ради од 7 до 20 часова. При смедеревском Дому здравља отворена је још једна амбуланта за оне који немају тегобе које указују на ковид инфекцију, него су им потребни тестови да су негативни на корона вирус. Ова амбуланта је одвојена, како здрави пацијенти не би долазили у конткт са онима који су сумњиви на ковид инфекцију. То су пацијенти којима су потребне потврде да су негативни на корона вирус, да би могли да путују у иностранство, они који самоиницијативно желе да провере здравствено стање на ковид инфекцију, као и пацијенти који треба да буду примљени на болничко лечење. Зависно од индикација, зашто треба да се уради тест, он је бесплатан или мора да се плати према упутствима које је одредио Републички фонд за здравствено осигурање. Постоје брзи тестови којима се утврђује постојање антитела, и они се раде из крви, а из бриса се раде PCR тестови. PCR тестови шаљу се даље на обраду, њихови резултати чекају се од 24 до 48 часова. Брзи су јефтини, а PCR скупљи тестови. Пацијент који самоиницијативно жели један од ова два теста, треба да има потврду да је уплатио новац – каже др Светлана Михић Јовановић, директорка смедеревског Дома здравља. Ових дана повећан је број пацијената у Респираторном центру, на почетку јула, једног дана било је 63 пацијента, а у другој амбуланти у којој људе желе да провере статус, тачније да ураде тест, тог дана био је 41 пацијент. - Ови који су дошли да провере статус, од њих 41-ан, 26 је било за хоспитализацију, за лечење у бањама два, остали су платили тест на корона вирус, јер су га радили самоиницијативно. Ради се и групни тестови за запослене. Ако неки приватник за своје раднике или за групу запослених жели да уради тестирање, осим уплате новца, потребно је и да се најави Дому здравља, како би тестирање могло да се организује, и на тај начин да се не стварају непотребне гужве – истиче директорка. Мењају се и правила за прављање епидемиолоших анализа. Оно што се сада примећује јесте велики број пацијената са лакшом клиничком сликом. - Сада највећа опасност јесу људи без симптома, који шире инфекцију. Ти људи се прате, ако дође до погоршања, шаљу се у одређене болнице на даље лечење. Није време за панику, али не значи да није време за одговорност. Најважније је да свако од нас размишља шта може да учини да се не зарази корона вирусом. На тај начин биће спречено ширење инфекције. - Ако бринемо о нашем здрављу, то значи да нећемо да одлазимо на места где се људи масовно окупљају, да ћемо у затвореном простору да носимо заштитну опрему, маску и рукавице, да редовно перемо руке и да ћемо одржавати физичко растојање од два метра. Стално очекујемо да неко у наше име нађе решење за овај проблем и да нама буде добро, а ми да се не придржавано препоручених мера заштите – истиче др Светлана Михић Јовановић. Још увек постоји потреба за Респираторним центром који мора да има посебан улаз, да је близу Диспанзер за плућне болести, Биохемијска лабораторија. Због читаве организације Респираторни центар мора да буде у некадашњем Дечјем диспанезру. - Зато нам је Дечји диспанзер измештен. Један део, за болесну децу, налази се у Школском диспанзеру, а здрава деца долазе у некадашњу Војну амбуланту. Ту се раде системастски прегледи и редовна контрола здраве деце – рекла је директорка. Остале амбуланте у смедеревском Дому здравља раде редовно.

• 20
• 2 months ago

Петница

Разговор са Вигором Мајићем, директором Истраживачке станице „Петница“ ТРАЖИМО РАДОЗНАЛУ И ЗАИНТЕРЕСОВАНУ ДЕЦУ * „Петница“ не трага за талентованом, већ само за радозналом и заинтересованом децом * Добрим ђацима који се лепо сналазе у школи и којима је то што у школи раде сасвим довољно, „Петница“ једноставно није потребна * Такође, и они који су опчињени такмичењима и медаљама нису наша приоритетна циљна група Увођењем ванредног стања, ми смо зауставили све програме непосредног рада са децом али смо их пре десетак дана наставили, наравно поштујући препоруке Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и успостављајући одређене специфичне норме понашања и рада – рекао је у разговору за „Наш глас“ Вигоор Мајић, директор Истраживачке станице „Петница“ - Истраживачка станица „Петница“ окупља талентовану децу из Србије и региона. Каква је тренутна ситуација, како радите у овим ванредним околностима, током епидемије Ковид 19 инфекције? Уистину, „Петница“ не трага за талентованом, већ само за радозналом и заинтересованом децом. Ми талентовану децу једноставно не умемо да препознајемо али ми се чини да је Србија препуна оних који то знају много боље од нас. Увођењем ванредног стања, ми смо зауставили све програме непосредног рада са децом али смо их пре десетак дана наставили, наравно поштујући препоруке Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и успостављајући одређене специфичне норме понашања и рада. Да будем искрен, колико ће такав начин рада бити сигуран, највише зависи до самих учесника, односно њихове спремности да носе маске и одржавају растојање, што код тинејџера који су четири месеца провели у изолацији није ни мало лако. Видите, најлакше је не радити ништа и чекати да епидемија прође. Но, то значи чекати најмање до касног пролећа или јесени наредне године. Ја лично осећам да није фер кажњавати децу коју интересује наука и истраживачки рад, јер њихови вршњаци слободно навијају на утакмицама, посећују сплавове и кафиће, организују журке и забаве. „Петница“ има својеврсну моралну обавезу да покуша да онима који су се заинтересовали да дођу овде омогући неке активности, макар и у редукованој форми. - Окупљате младе, од основне школе до студената. Који су критеријуми да би неко постао полазник програма Истраживачке странице? Да покаже и докаже одређени степен заинтересованости и упорности, да докаже да је то лична жеља, а не жеља родитеља. То значи да очекујемо од таквих ученика да се баве и неким активностима мимо школских програма. Добрим ђацима који се лепо сналазе у школи и којима је то што у школи раде сасвим довољно, „Петница“ једноставно није потребна.Такође, и они који су опчињени такмичењима и медаљама нису наша приоритетна циљна група. Да се разумемо, ми учесницима не издајемо никакве дипломе, не проглашавамо никакве победнике, па они који само због тога улажу неке додатне напоре, тренирају или додатно уче, такође немају разлога да долазе у „Петницу“. Њихови ултраамбициозни родитељи би требало да потраже неки други програм, неки летњи или зимски камп или неку организацију која ће им децу окитити наградама и сертификатима. Ми нисмо томе дорасли. - На који начин бирате предаваче и менторе? Пажљиво. Водимо рачуна да то буду инспиративне особе, да добро познају своју област. Последњих година имамо све више таквих који су претходно били полазници „Петнице“. Мислим да они уносе додатну енергију и инспирацију. - Како сте опремљени, пре свега мислим на лабораторије? Прилично добро. Наравно, увек има пуно ствари које недостају и где би требало пратити светске трендове, но то захтева много више средстава него што реално располажемо, па се сналазимо на разне друге начине. У „Петници“ ученици ипак имају знатно боље услове за практичну обуку и рад него у школама, што није добро, јер би школе морале да имају квалитетно опремљене кабинете и лабораторије. ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА САДРЖАЈАН РАД - Да ли су данашње генерације младих заинтересоване за рад. Наставници и професори у школама кажу да се из године у годину примећује све већа незаинтересованост ђака за ваннаставне активности. Шта Ви можете да кажете у вези са тим? Ученици су веома заинтересовани за квалитетан, занимљив и садржајан рад. То што им школа често не нуди тако нешто, што неки предметни наставници апсолутно нису заинтересовани да било шта раде ван обавезног минимума, ствара осећај да су ученици изгубили мотивацију. Знате како – најлакше је рећи „народ је крив“, тј. „ученици су криви, не уче, ништа их не занима“. На школи је да пробуди мотивацију, деца су рођена радознала. Обим и разноврсност садржаја које једна просечна основна или средња школа у Србији данас нуди деци значајно је сиромашнији него што је то био случај пре педесет па и више година и то је веома забрињавајућа чињеница. Ко не верује, нека направи мали тест – распитајте се колико је нових књига које нису лектира или уџбеници школа набавила у претходној години за своју библиотеку, колико је савремених учила и опреме набавила за научне кабинете, колико је наставних садржаја извела ван школских зидова, у институцијама културе, науке, или у природи, колико различитих секција постоји и ради током целе године, а не само уочи Дана школе. - Да ли су млади данас више заинтересовани за предмете из друштвених наука или за природне и техничке науке? Како ко. Нисам у стању да појмим разлику и начин како бих до одговора дошао. Такође не умем ни да направим јасну разлику између тих области. Питајте неког паметнијег.Већина младих је, ипак, веома заинтересована да се нечим бави, сврсисходно и смислено, већина је расположена да научи разне нове корисне ствари, рецимо да користе нове софтвере, да рукују веома комплексним уређајима, да возе аутомобил, свирају неки музички инструмент, испробају се у неком новом спорту, окушају се у разним уметничким дисциплинама и техникама, да комуницирају са вршњацима из других држава који користе друге језике итд. Само им треба понудити такву прилику. То је улога школе, различитих организација у локалној заједници и, уопштено речено, окружења у коме живе. КВАЛИТЕТ У РАДУ - Иако радите са најбољим ђацима, шта примећујете, када је реч о нашем образовном систему, шта недостаје нашим школама, да би из њих излазили образовани људи са знањима и вештинама потребним за 21. век? Искрено говорећи, ми не радимо са најбољим ђацима. Ми радимо само са радозналим и заинтересованим ђацима, а то није исто. На питање могу да покушам да одговорим тако што мислим да нашим школама недостаје све али највише добри и мотивисани наставници који имају слободу да своје квалитете искажу у раду са ученицима. Шта су знање и вештине за 21. век појма немам, нити знам некога ко то стварно зна, али има јако пуно оних који тврде да им је то посве јасно. Знате, ја сам приличан буквалиста. Знање за неки одређени век не постоји, то су именице које се логички не слажу. Конкретно знање може бити смислено и корисно за неки конкретан посао или статус у друштву. Тако, и са мрвицом површног знања ви можете да перете судове у неком ресторану током 21. века и да за то будете плаћени; са крајње слабим образовањем можете радити читав низ других физичких или услужних послова за којима ће постојати потреба и у 21. веку, а неки од тих послова могу бити веома добро плаћени. Ако, пак, мислимо на успешне каријере, онда и то ваља појаснити. Слаб ниво образовања уз одређене карактерне особине може бити више него довољан за успешне каријере у политици или с оне стране закона. Ако можда мислимо на частан, угледан, стабилан и добро плаћен посао, онда је до одговора теже доћи. У низу услужних и занатских делатности, у микропредузећима или пољопривреди имате доста таквих послова – од угледног угоститеља до погребника, од успешног фармера до врсног мајстора итд. Сви ти послови су часни, уживају одређени друштвени углед и од њих се може пристојно живети. Но, ако мислимо на неке послове у индустрији, науци, уметности, спорту, медицини и слично, оно о чему често родитељи сањају и где покушавају да усмеравају своју децу, онда морамо прво схватити да ту нема више стабилних послова. Ту се налазите усред веома активних и променљивих процеса где се појединац мора непрекидно усавршавати да би опстао. На жалост, у врху светске науке и технологије ми готово да немамо никога. Не зато што смо глупи (мада има пуно доказа томе у прилог), већ због просте чињенице да наши универзитети не припремају студенте за изазовне области које воде цивилизацију напред. Жалосно је што наших младих људи готово да нема у програмима истраживања свемира, глобалних промена климе, нових извора енергије, развоју нових телекомуникационих техника, медицинских процеса, дизајну градова и становања, истраживању нових материјала, нових модела економије, нових облика уметности итд. ПОЛАЗНИЦИ ИЗ СМЕДЕРЕВА - Знам да има ђака из смедеревских школа. Једна од њих је и Анђела Ћирић, чланица екипе наше земље на Светском превенству за младе физичаре које ће, ако све буде уреду, на јесен бити одржано у Грузији. Има ли још Смедереваца који се издвајају? Има наравно, но ми не волимо да издвајамо појединце. Има времена када ће се они показати и доказати. Ја знам за више Смедереваца који су похађали програме у „Петници“ и касније направили сјајне каријере у свету, али нисам сигуран да би они желели да им се имена помињу након дужег периода када су били наоко заборављени. Свака средина би требало да константно али и коректно прати своју децу. Није довољно само уочавати оне који доносе медаље или остварују висок просек оцена у школи или на студијама, већ, пре свега, оне који стварају нешто ново, оне креативне и незадовољне, оне који пливају узводно и по којима ће се нешто звати. Трагајте за њима и открићете сјајне приче. - Шта можете да поручите младима, пре свега, када је реч о образовају? У свету, пре свега у Европи, постоје огромне могућности путовања, студирања, различити програми размене и стипендирања. Упознајте свет, јер ћете једино тако моћи да помогнете развоју свога краја. Има веома много ствари које морате сами учити, а које ће вам бити изузетно важне у даљем образовању и у каријери. Школа није ни изблиза довољна, а оцене вам не гарантују ништа сем празну сујету. Када се нађете на избору даљег образовања или запошљавања, добро се информишите на разним местима али верујте само себи и својим инстинктима, најмање медијима, наставницима, па чак ни родитељима. Трагајте за послом у коме ћете се осећати задовољни и срећни, ма шта о томе други мислили

• 21
• 2 months ago

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА У СМЕДЕРЕВУ

  ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА И ПОСЕБНЕ МЕРЕ У СМЕДЕРЕВУ

   Градски штаб за ванредне ситуације града Смедерева, је на 151. седници, одржаној дана 17. јула, донео Одлуку о проглашењу ванредне ситуације на територији града Смедерева, а са тим у вези и посебне мере заштите становништва од заразних болести, објављено је на званичном сајту овог штаба. Како је наведено у званичном обавештењу, проглашење ванредног стања подразумева примену следећих мера:

• 23
• 2 months ago

Виртуелни ДНК: Наука у комшилуку

• 25
• 1 month ago

Јавно комунално предузеће „Зеленило и гробља „

● Не зна се докле ће пандемија да траје и зато морамо

да научимо да живимо и радимо и у таквим околностим У условима отежаног рада 

• 26
• 1 month ago

Општа болница

Смањује се број пацијената 

• 28
• 1 month ago

Дојење

Близак контакт мајке и бебе

• 29
• 1 month ago

ЈП "Грејање"

• 30
• 1 month ago

Регионални центар

Чекају нове препоруке

• 31
• 1 month ago

Научни клуб

Научни клуб и научни парк

• 32
• 1 month ago

Професор у пензији Светозар Тоза Николић

Рад са талентованим ђацима некада, у другој полови 20. Века, био је веома добар, а то показују резултати са такмичења ВАЖНА УЛОГА ПОКРЕТА „НАУКУ МЛАДИМА“ У време док сам радио, итекако се поклањала пажња младим и талентваним људима. Много сам радио у Покрету „Науку младима“. Сећам се да смо у Лозници, а то је било 1983. године, освојили прва три места. И следеће 1984. године такмичење, у оквиру Покрета „Науку мадима“, организовано је тада на Природно-математичком факултету у Београду, и те године освојили смо прво место – прича за „Наш глас“ Светозар Тоза Николић, шрофесор физике у пензији Професор у пензији Светозар Тоза Николић, скоро три деценије предавао је физику у смедеревској Гимназији. Стекао је и највише звање у просвети – педагошки саветник. Две године био је и помоћник директора у овој средњошколској установи. Са тог места, пре 30 година отишао је у пензију. Био је коаутор уџбеника из физике за други разред Гимназије, друштвено-језичког смера, једно време користио се у настави. Добитник је Повеље са Плакетом за изузетно добре резултате на такмичењима Покрета „Науку младима“, Награде за рад из области методике физике на 16. Међународној физичкој oлимпијади у Порторожу... Има награде за уметничку фотографију, а прошле године освојио је „Смедеревског Орфеја“ на Међународном фестивалу поезије „Смедеревска песничка јесен“. Такође, добитник је Светосавске повеље Града Смедерева. Пошто је добитник Повеље са Плакетом за изузетно добре резултате на такмичењима Покрета „Науку младима“, види се да је много радио са талентованим ђацима. - У време док сам радио, итекако се поклањала пажња младим и талентoваним људима. Много сам радио у Покрету „Науку младима“. Овај покрет у Србији обухватао је више наставних предмета из природних науака. Из физике коју сам предавао са ученицима постизао сам веома завидне резултате. Побеђивали смо више пута на републичким такмичењима и учествовали на савезним смотрама најбољих радова. Сећам се да смо у Лозници, а то је било 1983. године, освојили прва три места. И следеће 1984. године такмичење, у оквиру Покрета „Науку мадима“ организовано је тада на Природно-математичком факултету у Београду и те године освојили смо прво место. Пар година касније, моја ученица Ана Милосављевић која је завршила физику и предавала у Швајцарској, била је изванредна физичар, на смотри у Загребу под називом „Никола Тесла“ одржала је предавања пред професорима Свеучилишта у Загребу. Ова смотра није имала такмичарски карактер, награда је била презентација рада. После тога, загребачки професори су нам честитали на изванредној презентацији, а Ани Милосављевић понидили су стипендију и могућност да студира у Загребу. Тај предлог се није реализовао, али то показује колики смо успех тамо доживели – каже Светозар Тоза Николић и додао. - Чини ми се да је највећи успех био, такође, са Аном Милосављевић. Конкурисали смо у Српској академији наука и уметности, а то је било такмичења за младе научнике до 28 година. Ана је тада имала 18 година и добила је диплому. Много година је прошло, тако да се многих детаља више не сећам, нисам ништа ни записивао. У смедеревској Гимназији одувек су имали веома добар Кабинет за физику. После прве реконструкције зграде Гимназије, пре пола века, то је сигурно био најбоље опремљен средњошколски кабинет у Србији. То је била оцена републичког инспектора за физику. - Морам да кажем да сам, пре свих ових такмичења и резултатa које смо моји ђаци и ја постизали, први сам у Србији организовао лабораторијске вежбе из физике, и то у време када није било узвоза учила из иностранства. Ја сам сам правио одређена учила, у томе су ми помагали помоћни радници. То су билe примитивне апаратуре, али смо на њима успешно радили вежбе које су биле предвиђене наставним плановима и програмима. Не сећам се из које земље, али је у Школу дошла страна делегација да види као се најjедностваним средствима могу изводити лабораторијске вежбе - прича префeсор Николић. Вежбе у кабинету биле су обавезне, јер је то предвиђао средњошколски наставни програм из физике. - Две године пре него што сам пензионисам, био сам помоћник директора у Гимназији. За то време покушао сам да модернизујем наставу, наравно не само из физике и природних наука, него из друштвених и уметничких предмета. Хтео сам да се у настави не користе само креда и табла, него тада савремена учила. Набавили смо слајдове за историју уметности, Кабинет за биологију опремљен је микропројектором и то је омогућавало да ђаци на екрану доста увећано гледају биолошки материјал. Купљени су нови грамофони и нове плоче, да би се добио што квалитетнији звук у репродукцији уметничке музике. Такође, на овај начин хтео сам да активирим и ученике да буду помагачи професорима током извођења наставе. То значи да рукују том савременом техником. Гимназија је имали једну учиoницу која је била опремљена у то време најсавременијим уређајима – наглашава професор Николић. Ни тада, као можда ни сада, рад са талентованом децом није био посебно награђен. Иако је тај рад био веома важан у педагошком смислу. Зато професор Светозар Николић сада има бивше ученике који се баве науком у Аустраији, Италији и другим земљама. Они су тамо признати научници. - Сада када се вратим у прошлост, чини ми се да смо били најјачи када смо били најмањи, када смо имали само 13 одељења. Мислим да није толико био лош ни тај период усмереног образовања. Било је ту и добрих занимања, као што су у Гимназији били: лабораторијски техничари за физику и хемију, техничар за биохемију и молекуларну биологију... Наставни програми за поједине стручне предмете у тим одељењима били су на нивоу виших школа. Идеја тог усмереног образовања је била одлична, али је систем био злоупотребљен, јер су измишљена нека бесмислена занимања. Касније је враћен стари гимназијски систем образовања. На крају професор Светозар Тоза Николић каже: Волео сам тај посао и поново бих био просветни радник, јер сам имао добар однос са ђацима.

• 34
• 3 weeks ago

ПРИМЉЕН ВЕЛИКИ БРОЈ РАДНИКА У СТАЛНИ РАДНИ ОДНОС

Предшколска установа „Наша радост“ Смедерево спремна за почетак нове школске године 

• 36
• 3 weeks ago