Професор у пензији Светозар Тоза Николић

Професор у пензији Светозар Тоза Николић

Рад са талентованим ђацима некада, у другој полови 20. Века, био је веома добар, а то показују резултати са такмичења ВАЖНА УЛОГА ПОКРЕТА „НАУКУ МЛАДИМА“ У време док сам радио, итекако се поклањала пажња младим и талентваним људима. Много сам радио у Покрету „Науку младима“. Сећам се да смо у Лозници, а то је било 1983. године, освојили прва три места. И следеће 1984. године такмичење, у оквиру Покрета „Науку мадима“, организовано је тада на Природно-математичком факултету у Београду, и те године освојили смо прво место – прича за „Наш глас“ Светозар Тоза Николић, шрофесор физике у пензији Професор у пензији Светозар Тоза Николић, скоро три деценије предавао је физику у смедеревској Гимназији. Стекао је и највише звање у просвети – педагошки саветник. Две године био је и помоћник директора у овој средњошколској установи. Са тог места, пре 30 година отишао је у пензију. Био је коаутор уџбеника из физике за други разред Гимназије, друштвено-језичког смера, једно време користио се у настави. Добитник је Повеље са Плакетом за изузетно добре резултате на такмичењима Покрета „Науку младима“, Награде за рад из области методике физике на 16. Међународној физичкој oлимпијади у Порторожу... Има награде за уметничку фотографију, а прошле године освојио је „Смедеревског Орфеја“ на Међународном фестивалу поезије „Смедеревска песничка јесен“. Такође, добитник је Светосавске повеље Града Смедерева. Пошто је добитник Повеље са Плакетом за изузетно добре резултате на такмичењима Покрета „Науку младима“, види се да је много радио са талентованим ђацима. - У време док сам радио, итекако се поклањала пажња младим и талентoваним људима. Много сам радио у Покрету „Науку младима“. Овај покрет у Србији обухватао је више наставних предмета из природних науака. Из физике коју сам предавао са ученицима постизао сам веома завидне резултате. Побеђивали смо више пута на републичким такмичењима и учествовали на савезним смотрама најбољих радова. Сећам се да смо у Лозници, а то је било 1983. године, освојили прва три места. И следеће 1984. године такмичење, у оквиру Покрета „Науку мадима“ организовано је тада на Природно-математичком факултету у Београду и те године освојили смо прво место. Пар година касније, моја ученица Ана Милосављевић која је завршила физику и предавала у Швајцарској, била је изванредна физичар, на смотри у Загребу под називом „Никола Тесла“ одржала је предавања пред професорима Свеучилишта у Загребу. Ова смотра није имала такмичарски карактер, награда је била презентација рада. После тога, загребачки професори су нам честитали на изванредној презентацији, а Ани Милосављевић понидили су стипендију и могућност да студира у Загребу. Тај предлог се није реализовао, али то показује колики смо успех тамо доживели – каже Светозар Тоза Николић и додао. - Чини ми се да је највећи успех био, такође, са Аном Милосављевић. Конкурисали смо у Српској академији наука и уметности, а то је било такмичења за младе научнике до 28 година. Ана је тада имала 18 година и добила је диплому. Много година је прошло, тако да се многих детаља више не сећам, нисам ништа ни записивао. У смедеревској Гимназији одувек су имали веома добар Кабинет за физику. После прве реконструкције зграде Гимназије, пре пола века, то је сигурно био најбоље опремљен средњошколски кабинет у Србији. То је била оцена републичког инспектора за физику. - Морам да кажем да сам, пре свих ових такмичења и резултатa које смо моји ђаци и ја постизали, први сам у Србији организовао лабораторијске вежбе из физике, и то у време када није било узвоза учила из иностранства. Ја сам сам правио одређена учила, у томе су ми помагали помоћни радници. То су билe примитивне апаратуре, али смо на њима успешно радили вежбе које су биле предвиђене наставним плановима и програмима. Не сећам се из које земље, али је у Школу дошла страна делегација да види као се најjедностваним средствима могу изводити лабораторијске вежбе - прича префeсор Николић. Вежбе у кабинету биле су обавезне, јер је то предвиђао средњошколски наставни програм из физике. - Две године пре него што сам пензионисам, био сам помоћник директора у Гимназији. За то време покушао сам да модернизујем наставу, наравно не само из физике и природних наука, него из друштвених и уметничких предмета. Хтео сам да се у настави не користе само креда и табла, него тада савремена учила. Набавили смо слајдове за историју уметности, Кабинет за биологију опремљен је микропројектором и то је омогућавало да ђаци на екрану доста увећано гледају биолошки материјал. Купљени су нови грамофони и нове плоче, да би се добио што квалитетнији звук у репродукцији уметничке музике. Такође, на овај начин хтео сам да активирим и ученике да буду помагачи професорима током извођења наставе. То значи да рукују том савременом техником. Гимназија је имали једну учиoницу која је била опремљена у то време најсавременијим уређајима – наглашава професор Николић. Ни тада, као можда ни сада, рад са талентованом децом није био посебно награђен. Иако је тај рад био веома важан у педагошком смислу. Зато професор Светозар Николић сада има бивше ученике који се баве науком у Аустраији, Италији и другим земљама. Они су тамо признати научници. - Сада када се вратим у прошлост, чини ми се да смо били најјачи када смо били најмањи, када смо имали само 13 одељења. Мислим да није толико био лош ни тај период усмереног образовања. Било је ту и добрих занимања, као што су у Гимназији били: лабораторијски техничари за физику и хемију, техничар за биохемију и молекуларну биологију... Наставни програми за поједине стручне предмете у тим одељењима били су на нивоу виших школа. Идеја тог усмереног образовања је била одлична, али је систем био злоупотребљен, јер су измишљена нека бесмислена занимања. Касније је враћен стари гимназијски систем образовања. На крају професор Светозар Тоза Николић каже: Волео сам тај посао и поново бих био просветни радник, јер сам имао добар однос са ђацима.