Петница

Петница

Разговор са Вигором Мајићем, директором Истраживачке станице „Петница“ ТРАЖИМО РАДОЗНАЛУ И ЗАИНТЕРЕСОВАНУ ДЕЦУ * „Петница“ не трага за талентованом, већ само за радозналом и заинтересованом децом * Добрим ђацима који се лепо сналазе у школи и којима је то што у школи раде сасвим довољно, „Петница“ једноставно није потребна * Такође, и они који су опчињени такмичењима и медаљама нису наша приоритетна циљна група Увођењем ванредног стања, ми смо зауставили све програме непосредног рада са децом али смо их пре десетак дана наставили, наравно поштујући препоруке Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и успостављајући одређене специфичне норме понашања и рада – рекао је у разговору за „Наш глас“ Вигоор Мајић, директор Истраживачке станице „Петница“ - Истраживачка станица „Петница“ окупља талентовану децу из Србије и региона. Каква је тренутна ситуација, како радите у овим ванредним околностима, током епидемије Ковид 19 инфекције? Уистину, „Петница“ не трага за талентованом, већ само за радозналом и заинтересованом децом. Ми талентовану децу једноставно не умемо да препознајемо али ми се чини да је Србија препуна оних који то знају много боље од нас. Увођењем ванредног стања, ми смо зауставили све програме непосредног рада са децом али смо их пре десетак дана наставили, наравно поштујући препоруке Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и успостављајући одређене специфичне норме понашања и рада. Да будем искрен, колико ће такав начин рада бити сигуран, највише зависи до самих учесника, односно њихове спремности да носе маске и одржавају растојање, што код тинејџера који су четири месеца провели у изолацији није ни мало лако. Видите, најлакше је не радити ништа и чекати да епидемија прође. Но, то значи чекати најмање до касног пролећа или јесени наредне године. Ја лично осећам да није фер кажњавати децу коју интересује наука и истраживачки рад, јер њихови вршњаци слободно навијају на утакмицама, посећују сплавове и кафиће, организују журке и забаве. „Петница“ има својеврсну моралну обавезу да покуша да онима који су се заинтересовали да дођу овде омогући неке активности, макар и у редукованој форми. - Окупљате младе, од основне школе до студената. Који су критеријуми да би неко постао полазник програма Истраживачке странице? Да покаже и докаже одређени степен заинтересованости и упорности, да докаже да је то лична жеља, а не жеља родитеља. То значи да очекујемо од таквих ученика да се баве и неким активностима мимо школских програма. Добрим ђацима који се лепо сналазе у школи и којима је то што у школи раде сасвим довољно, „Петница“ једноставно није потребна.Такође, и они који су опчињени такмичењима и медаљама нису наша приоритетна циљна група. Да се разумемо, ми учесницима не издајемо никакве дипломе, не проглашавамо никакве победнике, па они који само због тога улажу неке додатне напоре, тренирају или додатно уче, такође немају разлога да долазе у „Петницу“. Њихови ултраамбициозни родитељи би требало да потраже неки други програм, неки летњи или зимски камп или неку организацију која ће им децу окитити наградама и сертификатима. Ми нисмо томе дорасли. - На који начин бирате предаваче и менторе? Пажљиво. Водимо рачуна да то буду инспиративне особе, да добро познају своју област. Последњих година имамо све више таквих који су претходно били полазници „Петнице“. Мислим да они уносе додатну енергију и инспирацију. - Како сте опремљени, пре свега мислим на лабораторије? Прилично добро. Наравно, увек има пуно ствари које недостају и где би требало пратити светске трендове, но то захтева много више средстава него што реално располажемо, па се сналазимо на разне друге начине. У „Петници“ ученици ипак имају знатно боље услове за практичну обуку и рад него у школама, што није добро, јер би школе морале да имају квалитетно опремљене кабинете и лабораторије. ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА САДРЖАЈАН РАД - Да ли су данашње генерације младих заинтересоване за рад. Наставници и професори у школама кажу да се из године у годину примећује све већа незаинтересованост ђака за ваннаставне активности. Шта Ви можете да кажете у вези са тим? Ученици су веома заинтересовани за квалитетан, занимљив и садржајан рад. То што им школа често не нуди тако нешто, што неки предметни наставници апсолутно нису заинтересовани да било шта раде ван обавезног минимума, ствара осећај да су ученици изгубили мотивацију. Знате како – најлакше је рећи „народ је крив“, тј. „ученици су криви, не уче, ништа их не занима“. На школи је да пробуди мотивацију, деца су рођена радознала. Обим и разноврсност садржаја које једна просечна основна или средња школа у Србији данас нуди деци значајно је сиромашнији него што је то био случај пре педесет па и више година и то је веома забрињавајућа чињеница. Ко не верује, нека направи мали тест – распитајте се колико је нових књига које нису лектира или уџбеници школа набавила у претходној години за своју библиотеку, колико је савремених учила и опреме набавила за научне кабинете, колико је наставних садржаја извела ван школских зидова, у институцијама културе, науке, или у природи, колико различитих секција постоји и ради током целе године, а не само уочи Дана школе. - Да ли су млади данас више заинтересовани за предмете из друштвених наука или за природне и техничке науке? Како ко. Нисам у стању да појмим разлику и начин како бих до одговора дошао. Такође не умем ни да направим јасну разлику између тих области. Питајте неког паметнијег.Већина младих је, ипак, веома заинтересована да се нечим бави, сврсисходно и смислено, већина је расположена да научи разне нове корисне ствари, рецимо да користе нове софтвере, да рукују веома комплексним уређајима, да возе аутомобил, свирају неки музички инструмент, испробају се у неком новом спорту, окушају се у разним уметничким дисциплинама и техникама, да комуницирају са вршњацима из других држава који користе друге језике итд. Само им треба понудити такву прилику. То је улога школе, различитих организација у локалној заједници и, уопштено речено, окружења у коме живе. КВАЛИТЕТ У РАДУ - Иако радите са најбољим ђацима, шта примећујете, када је реч о нашем образовном систему, шта недостаје нашим школама, да би из њих излазили образовани људи са знањима и вештинама потребним за 21. век? Искрено говорећи, ми не радимо са најбољим ђацима. Ми радимо само са радозналим и заинтересованим ђацима, а то није исто. На питање могу да покушам да одговорим тако што мислим да нашим школама недостаје све али највише добри и мотивисани наставници који имају слободу да своје квалитете искажу у раду са ученицима. Шта су знање и вештине за 21. век појма немам, нити знам некога ко то стварно зна, али има јако пуно оних који тврде да им је то посве јасно. Знате, ја сам приличан буквалиста. Знање за неки одређени век не постоји, то су именице које се логички не слажу. Конкретно знање може бити смислено и корисно за неки конкретан посао или статус у друштву. Тако, и са мрвицом површног знања ви можете да перете судове у неком ресторану током 21. века и да за то будете плаћени; са крајње слабим образовањем можете радити читав низ других физичких или услужних послова за којима ће постојати потреба и у 21. веку, а неки од тих послова могу бити веома добро плаћени. Ако, пак, мислимо на успешне каријере, онда и то ваља појаснити. Слаб ниво образовања уз одређене карактерне особине може бити више него довољан за успешне каријере у политици или с оне стране закона. Ако можда мислимо на частан, угледан, стабилан и добро плаћен посао, онда је до одговора теже доћи. У низу услужних и занатских делатности, у микропредузећима или пољопривреди имате доста таквих послова – од угледног угоститеља до погребника, од успешног фармера до врсног мајстора итд. Сви ти послови су часни, уживају одређени друштвени углед и од њих се може пристојно живети. Но, ако мислимо на неке послове у индустрији, науци, уметности, спорту, медицини и слично, оно о чему често родитељи сањају и где покушавају да усмеравају своју децу, онда морамо прво схватити да ту нема више стабилних послова. Ту се налазите усред веома активних и променљивих процеса где се појединац мора непрекидно усавршавати да би опстао. На жалост, у врху светске науке и технологије ми готово да немамо никога. Не зато што смо глупи (мада има пуно доказа томе у прилог), већ због просте чињенице да наши универзитети не припремају студенте за изазовне области које воде цивилизацију напред. Жалосно је што наших младих људи готово да нема у програмима истраживања свемира, глобалних промена климе, нових извора енергије, развоју нових телекомуникационих техника, медицинских процеса, дизајну градова и становања, истраживању нових материјала, нових модела економије, нових облика уметности итд. ПОЛАЗНИЦИ ИЗ СМЕДЕРЕВА - Знам да има ђака из смедеревских школа. Једна од њих је и Анђела Ћирић, чланица екипе наше земље на Светском превенству за младе физичаре које ће, ако све буде уреду, на јесен бити одржано у Грузији. Има ли још Смедереваца који се издвајају? Има наравно, но ми не волимо да издвајамо појединце. Има времена када ће се они показати и доказати. Ја знам за више Смедереваца који су похађали програме у „Петници“ и касније направили сјајне каријере у свету, али нисам сигуран да би они желели да им се имена помињу након дужег периода када су били наоко заборављени. Свака средина би требало да константно али и коректно прати своју децу. Није довољно само уочавати оне који доносе медаље или остварују висок просек оцена у школи или на студијама, већ, пре свега, оне који стварају нешто ново, оне креативне и незадовољне, оне који пливају узводно и по којима ће се нешто звати. Трагајте за њима и открићете сјајне приче. - Шта можете да поручите младима, пре свега, када је реч о образовају? У свету, пре свега у Европи, постоје огромне могућности путовања, студирања, различити програми размене и стипендирања. Упознајте свет, јер ћете једино тако моћи да помогнете развоју свога краја. Има веома много ствари које морате сами учити, а које ће вам бити изузетно важне у даљем образовању и у каријери. Школа није ни изблиза довољна, а оцене вам не гарантују ништа сем празну сујету. Када се нађете на избору даљег образовања или запошљавања, добро се информишите на разним местима али верујте само себи и својим инстинктима, најмање медијима, наставницима, па чак ни родитељима. Трагајте за послом у коме ћете се осећати задовољни и срећни, ма шта о томе други мислили